RADA (19) JE BILA ĐAK GENERACIJE I PONOS BRATUNCA; UBILE SU JE HORDE NASERA ORIĆA NA KUĆNOM PRAGU
U četvrtak 5. jula navršava se 26 godina od nekažnjenog zločina nad srpskim civilima u Zagonima i Krnjićima kod Srebrenice. Zločinci pod komandom Nasera Orića počinili su stravične zločine ubijajući žene, decu i nemoćne starce
Meštani Bratunca ali i čitavog Podrinja nikada ne mogu zaboraviti tragični 5. jul 1992. Tog vrelog, letnjeg dana srebrenički muslimani pod komandom balkanskog kasapina Nasera Orića, ubili su 38 civila srpske nacionalnosti u selima Zagoni i Krnjići. Ova etnički čista srpska sela doživela su velika stradanja i tokom Drugog svetskog rata kada su lokalni muslimani integrisani u ustaške formacije poubijali veliki broj žena, dece i civila srpske nacionalnosti.
Iako smo mislili da je vreme fašizma daleko iza nas, komšije Bošnjaci su nas uverili u suprotno! Pola veka kasnije, ponovo su žrtve bili srpski civili a dželati srebrenički muslimani. Da stvar bude još tužnija u istrebljenju srpskog naroda učestvovali su upravo potomci ustaša koje su se već istakle u svirepim pokoljima.
Rada Gvozdenović, devojka raskošne lepote iz Zagona, tek što je završila srednju školu. Bila je đak generacije i ponos kako svojih roditelja, tako i čitavog Bratunca. Uzoran đak i vaspitana, kulturna devojka. Kao i sve njene vršnjakinje, tako je i Rada imala snove kojima je težila. Živela je sa braćom i roditeljima u selu Zagoni gde je provela svoje bezbrižno detinjstvo. Nažalost, njena mladost prerano je ugašena. Zveri u ljudskom obliku okrutno su oduzeli život ove prelepe devojke i to samo zato što je bila srpske nacionalnosti i zato što je ispovedala pravoslavnu veroispovest. Naoružani muslimanski vojnici predvođeni ratnim zločincem Naserom Orićem upale su tog julskog dana 1992. oko 15h u Zagone i počinili neviđen masakr. Na kućnom pragu ubijen je veliki broj žena, starica i dece. Među njima je bila i Rada. Hiljade želja je prekinuto u samo jednom trenu. Gotovo da nema čoveka kojem pažnju ne privuče nasmejani lik devetnaestogodišnje devojke koji "krasi" bratunačku spomen sobu ali i gradsko groblje.
Danas bi Rada imala 45 godina. Završila bi škole, stekla bi obrazovanje, stvorila bi sopstveni dom. Ostvarila bi se i u ulozi majke, uživala bi u zagrljaju najmilijih, imala bi svoju porodicu.....nažalost, umesto toga ova devojka već 26 godina počiva na bratunačkom groblju. Umesto svadbenog veselja i dečije igre, u kući Gvozdenovića već četvrt veka stanuje tuga i neverica.
Prema izjavama radine braće i roditelja, ova nedužna devojka je ubijena na najsvirepiji način tako što je masakrirana. Njeno lice je od zadobijenih rana bilo potpuno neprepoznatljivo tako da je i sam proces identifikacije prilično dugo trajao. Zveri u ljudskom obliku iživljavale su se bez milosti nad nemoćnima! Da stvar bude još gora ostali su potpuno nekažnjeni za svoja nedela.
Porodice ubijenih srpskih civila i danas boli činjenica što za stravične masakre do danas niko nije odgovarao. Onaj koji je naređivao i lično učestvovao u mučenju i ubijanju žena, dece, staraca i zarobljenika danas se potpuno slobodno šeta Sarajevom i drugim gradovima Bosne i Hercegovine. Bošnjaci ga i danas dočekuju aplauzima i čestitkama hvaleći i veličajući njegove zločine nad civilima. Zar je herojski ubiti nenaoružanu devojku od 19 godina ili izmasakrirati staricu od 90 godina ? Zar je humano iživljavati se nad nemoćnima? Za svakog normalnog nije, ali za veliku većinu bošnjačkog naroda takva zlodela zaslužuju aplauze.
U zločinu nad srpskim civilima u selu Zagoni prepoznati su sledeći zločinci: Muriz Muratović, Mujčin Muratović, Meho Orić, Špico (Nurije) Muratović, Zulfo Tursunović, Ramo Babajić, Ejub Golić, Ibrahim Mandžić, Šaćir Memišević, Zejneba Muratović
Nažalost, Sud i Tužilaštvo BiH ostali su potpuno nemi na ove stravične zločine. Slobodno se može reći da su oprostili i Naseru Oriću i svim njegovim saborcima počinjene zločine. Kao da žele poručiti kako je potpuno normalno i nekažnjivo ubijati srpsku nejač i civile.
Tokom muslimanske agresije na Bratunac i Srebrenicu (1992-1995) ubijeno je 3267 građana srpske nacionalnosti, od čega 72 dece.
Meštani Bratunca ali i čitavog Podrinja nikada ne mogu zaboraviti tragični 5. jul 1992. Tog vrelog, letnjeg dana srebrenički muslimani pod komandom balkanskog kasapina Nasera Orića, ubili su 38 civila srpske nacionalnosti u selima Zagoni i Krnjići. Ova etnički čista srpska sela doživela su velika stradanja i tokom Drugog svetskog rata kada su lokalni muslimani integrisani u ustaške formacije poubijali veliki broj žena, dece i civila srpske nacionalnosti.
Iako smo mislili da je vreme fašizma daleko iza nas, komšije Bošnjaci su nas uverili u suprotno! Pola veka kasnije, ponovo su žrtve bili srpski civili a dželati srebrenički muslimani. Da stvar bude još tužnija u istrebljenju srpskog naroda učestvovali su upravo potomci ustaša koje su se već istakle u svirepim pokoljima.
Rada Gvozdenović, devojka raskošne lepote iz Zagona, tek što je završila srednju školu. Bila je đak generacije i ponos kako svojih roditelja, tako i čitavog Bratunca. Uzoran đak i vaspitana, kulturna devojka. Kao i sve njene vršnjakinje, tako je i Rada imala snove kojima je težila. Živela je sa braćom i roditeljima u selu Zagoni gde je provela svoje bezbrižno detinjstvo. Nažalost, njena mladost prerano je ugašena. Zveri u ljudskom obliku okrutno su oduzeli život ove prelepe devojke i to samo zato što je bila srpske nacionalnosti i zato što je ispovedala pravoslavnu veroispovest. Naoružani muslimanski vojnici predvođeni ratnim zločincem Naserom Orićem upale su tog julskog dana 1992. oko 15h u Zagone i počinili neviđen masakr. Na kućnom pragu ubijen je veliki broj žena, starica i dece. Među njima je bila i Rada. Hiljade želja je prekinuto u samo jednom trenu. Gotovo da nema čoveka kojem pažnju ne privuče nasmejani lik devetnaestogodišnje devojke koji "krasi" bratunačku spomen sobu ali i gradsko groblje.
Danas bi Rada imala 45 godina. Završila bi škole, stekla bi obrazovanje, stvorila bi sopstveni dom. Ostvarila bi se i u ulozi majke, uživala bi u zagrljaju najmilijih, imala bi svoju porodicu.....nažalost, umesto toga ova devojka već 26 godina počiva na bratunačkom groblju. Umesto svadbenog veselja i dečije igre, u kući Gvozdenovića već četvrt veka stanuje tuga i neverica.
Prema izjavama radine braće i roditelja, ova nedužna devojka je ubijena na najsvirepiji način tako što je masakrirana. Njeno lice je od zadobijenih rana bilo potpuno neprepoznatljivo tako da je i sam proces identifikacije prilično dugo trajao. Zveri u ljudskom obliku iživljavale su se bez milosti nad nemoćnima! Da stvar bude još gora ostali su potpuno nekažnjeni za svoja nedela.
Porodice ubijenih srpskih civila i danas boli činjenica što za stravične masakre do danas niko nije odgovarao. Onaj koji je naređivao i lično učestvovao u mučenju i ubijanju žena, dece, staraca i zarobljenika danas se potpuno slobodno šeta Sarajevom i drugim gradovima Bosne i Hercegovine. Bošnjaci ga i danas dočekuju aplauzima i čestitkama hvaleći i veličajući njegove zločine nad civilima. Zar je herojski ubiti nenaoružanu devojku od 19 godina ili izmasakrirati staricu od 90 godina ? Zar je humano iživljavati se nad nemoćnima? Za svakog normalnog nije, ali za veliku većinu bošnjačkog naroda takva zlodela zaslužuju aplauze.
U zločinu nad srpskim civilima u selu Zagoni prepoznati su sledeći zločinci: Muriz Muratović, Mujčin Muratović, Meho Orić, Špico (Nurije) Muratović, Zulfo Tursunović, Ramo Babajić, Ejub Golić, Ibrahim Mandžić, Šaćir Memišević, Zejneba Muratović
Nažalost, Sud i Tužilaštvo BiH ostali su potpuno nemi na ove stravične zločine. Slobodno se može reći da su oprostili i Naseru Oriću i svim njegovim saborcima počinjene zločine. Kao da žele poručiti kako je potpuno normalno i nekažnjivo ubijati srpsku nejač i civile.
Tokom muslimanske agresije na Bratunac i Srebrenicu (1992-1995) ubijeno je 3267 građana srpske nacionalnosti, od čega 72 dece.
Коментари
Постави коментар